SIBIRSKI HASKI-TARA

 

PSIHOLOSKI RAZVOJ STENETA PO FAZAMA - I DEO (od prve do osme nedelje zivota steneta)

 

Od trenutka kada se rodi, a po tvrdnjama nekih naucnika cak i ranije, svaka zivotinja je izlozena uticaju okoline koja utice na njeno ponasanje. Zato cemo psiholoskom razvoju stenadi posvetiti paznju od samog njenog rodjenja. Period fizickog razvoja steneta do odraslog psa odvija se neprekidno, a sa njim isto tako i razvoj njegove psihe. Ipak, siguran proces razvoja psihe moze biti povezan sa odredjenim uzrastom i proces sazrevanja zivotinje desava se u etapama. Zbog lakseg razjasnjenja ovaj razvoj je podeljen na sledece faze:

 

1. Prva razvojna faza - obuhvata 1. i 2. nedelju zivota steneta

2. Prelazna faza - obuhvata 3. nedelju zivota

3. Faza formiranja karaktera - od 4. do 7. nedelje

4. Faza socijalizacije - od 8. do 12. nedelje

5. Faza uspostavljanja hijerarhijskog reda - od 13.-16. nedelje

6. Faza uspostavljanja reda u coporu - od 5.-6. meseca

7. Faza puberteta - od 6. meseca do polnog sazrevanja psa

 

I faza - faza novorodjenja

 

Obuhvata prvu i drugu nedelju zivota steneta tokom koje se ono prvenstveno odmara. Ova faza je u stvari samo stanje produzenog nosenja izvan tela majke - neonatalna faza. Ovo potkrepljuje i cinjenica da stenad koja su nosena duze od 63 dana krace prolaze kroz ovu, prvu fazu. Pokreti koje stene izvodi se svode jedino na njihanje glave i puzanje u krug. Obe vrste kretanja mu obezbedjuju da, ako se udalji od majke ili legla, moze lako pronaci put do toplog tela kuje. Stene vizuelno privlaci majcinu paznju na sebe njihanjem glave napred-nazad. Kruzni oblik kretanja steneta stiti ga od prevelikog udaljavanja od legla; ono uvek mora biti sposobno automatski nadje put do njega.

 

Kuja vraca svoje potomstvo nazad u leglo noseci ga veoma pazljivo, hvatajuci ga zubima za kozu na vratu. Stene takodje poseduje instinktivan nagon za sisanjem. Gurajuci prednjim sapama majcino vime, a zadnjim se odupiruci o njih, ono stimulise protok mleka. Obe akcije steneta sluze kao masaza za kujino vime, sto dovodi do boljeg lucenja mleka. Ovo "guranje sapama" za mleko ukljucuje ritmicke pokrete prednjim nogama, pa se iz ovog pokreta kasnije razvija pokret podizanja i davanja sape kao gesta podredjenosti.

 

Izlucivanje mokrace i izmeta izazvani su majcinim lizanjem predela oko anusa steneta. Ako se leglo uzgaja vestackim putem ovo mora biti uzeto u obzir. Vazno je podrzati prirodan nacin sisanja. Usled toga, tokom vestackog dojenja, stenetu bi trebalo omoguciti ritmicke pokrete sapama - "odgurivanje za mleko", tako sto cemo mu pruziti zamotano cebence ili platno, ili drzati ruku naspram njega. Mala stimulacija analnog predela pomaze izlucivanju mokrace i izmeta. Iako je culo sluha jos nerazvijeno (usi su jos uvek zatvorene) stenci glasno cvile kada osecaju glad ili hladnocu, i na taj nacin salju signale da bi privukli paznju majke. Ocni kapci su jos uvek zatvoreni. U fazi novorodjenja culo mirisa je vec razvijeno, ali ne u potpunosti. Miris kujinog vimena je prvo sto na stene ostavlja jak utisak. Time se dakle objasnjava problem koji se srece kod steneta koje je bilo prirodno hranjeno, a zatim preslo na vestacki nacin ishrane. Miris cucle i bocice je potpuno razlicit od mirisa majcinog vimena. Problem nije povezan sa ukusom vestackog mleka, s obzirom da je culo ukusa tek neznatno razvijeno.

 

Prvi sati zivota stenaca su od najveceg znacaja za njihov razvoj. Najbitnije je koliko brzo ce stene potraziti izvor majcinog mleka, koliko ce uopste biti zainteresovano za to, i da li je uopste sposobno da pronadje sisu, uhvati je i pocne da sisa. Neposredno nakon stenjenja biotonus steneta se moze proceniti na osnovu tih karakteristika (pod biotonusom se u psihologiji podrazumeva psihicka zivost jedinke, intenzitet i bujnost psihickog zivota). Samo stenad sa dobrim biotonusom bi trebalo uzeti u obzir za kasniji uzgoj sa ciljem da se i sami dokazu u plodnosti i uzgojnim rezultatima. Razlicita tezina stenadi po rodjenju varira kod zdrave stenadi za nekoliko dana. Veoma teska stenad su cesto apaticna i pokazuju malo zivosti. Procenjivanje i razmatranje biotonusa se pokazalo kao odlucujuci faktor u poboljsanju uzgoja pasa. Bilo bi veoma interesantno to istraziti, ukoliko postoji veza izmedju biotonusa i kasnijeg rada psa na tragu. Moglo bi se predpostaviti da stenad koja brzo pronadju put do majcinog mleka takodje imaju i dobar nos, s obzirom da je pronalazenje povezano sa culom mirisa.

 

Uticaj okoline na kasnije ponasanje stenadi je jos uvek veoma mali, s obzirom da su oni iskljucivo pod majcinom brigom. Ako se tokom ove prve faze uradi elektroencefalogram (test pri kome se snimaju mozdani talasi steneta) moze se zakljuciti da ne postoje bitne razlike izmedju stanja dok je stene u snu i dok je budno. Ovo je takodje slucaj i u sledecoj Prelaznoj fazi.

 

Kako tokom prve faze stenad traze samo toplotu, masazu, hranu i san, zadatak odgajivaca je da vodi brigu da kuja bude snabdevena svime sto joj je potrebno za nesmetano podizanje legla. Brigom o kuji pobrinuo se i za stenad.

 

II faza - prelazna faza

 

Odvija se tokom trece nedelje zivota steneta i u njoj pocinje razvoj cula vida i sluha. Posto se oci otvore (izmedju 10. i 15. dana) postoji slaba vidna sposobnost koja se razvija iz dana u dan. Cujne sposobnosti, medjutim, nisu razvijene pre 21. dana, ali krajem ovog perioda stenad vec mogu da razviju na buku, pokazujuci strah. Tokom trece nedelje zivota stenad ce biti sposobna da ustane i hoda, a sada vec mogu da uzimaju i kasastu hranu. Takodje, tokom ove faze, postoji bliska veza samo izmedju steneta i majke, a ne i izmedju samih stenaca.

 

III faza - formiranje karaktera

 

Faza obuhvata period od 4. do 7. nedelje steneta i zapocinje onog trenutka kada ono postane sposobno da napusti leglo. Mozak steneta se razvio i postao sposoban za ucenje. Stene je spremno za ucenje i svi utisci koje dozivi duboko se utiskuju u mozak. Nikada u zivotu stene nece biti toliko spremno da prima nadrazaje kao sada. Na sta se navikne u ovoj fazi kasnije ce mu kroz ceo zivot biti blisko, ali ono sto ne upozna kasnije ce mu biti neprijatno i tesko prihvatljivo. Tokom ovog perioda stene se prilagodjava prema majci, ali takodje i prema drugim pripadnicima iste vrste i uzrasta, npr. prema braci i sestrama iz legla. Po prvi put se svesno srece i sa covekom.

 

Uspostavljanje odnosa sa bracom i sestrama daje osnovu za organizaciju odraslih pasa u coporu koja se dalje nastavlja, a takodje i u odnosu covek-pas. Stvara se osnova za kasnije dobro ili lose podnosenje drugih zivotinja. Tokom ovog perioda stenad su izuzetno osetljiva i vec su sposobna da primaju nadrazaje i formiraju uslovne reflekse.

 

Procesi formiranja karaktera koji su pogresni, ili cak izostanu, i dramaticna iskustva koja se dese tokom ovog perioda mogu imati duboke posledice na osnovni odnos psa prema okolini kasnije u zivotu. Duzina trajanja ovog prilagodjavanja predstavljena je u istrazivanju o ponasanju Konrada Lorenza. Ona je opisana kao kratkotrajni proces ucenja tokom "osetljive" ili "kriticne" faze, pri cemu proces prilagodjavanja kasnije ne moze da se ispravi. Kao primer navode se mlade sive guske koje prate prvo zivo bice koje ugledaju posto se izlegu. Obicno je to majka, ali ako je covek one ce se prilagoditi i pratiti njega. Iz razlicitih razloga ovo nije jasno i cvrsto definisano kod sisara kao sto je kod ptica. Kod pasa takodje prilagodjavanje se ne ogleda samo kroz culo vida, vec i mirisa, a fizicki, vizuelni i slusni kontakt su neophodni. Najveca vaznost se moze pridati osecaju mirisa i fizickom kontaktu. Ovo je apsolutno neophodno pri odgajanju stenadi. Istrazivanja kod pasa do danas su pokazala da je stencima u fazi prilagodjavanja neophodan stalan kontakt sa ljudima da bi ih usvojili kao drugi tip svoje vrste. Samo vidjanje coveka nije dovoljno. Prvi i osnovni kontakt bi trebali da budu fizicki i preko cula mirisa. Stenetu se mora pruziti mogucnost da onjusi i dodirne osobu sa ciljem da mu se prilagodi. Ucestalost i duzina ovih kontakta odredice koliko ce biti velika sposobnost socijalizacije psa kasnije. Prema tome, na ovu crtu karaktera se moze uticati preko odgovarajuceg kontakta sa stencima tokom faze prilagodjavanja.

 

Ako stene srece samo jednu osobu, na primer odgajivaca, ono ce kasnije biti stidljivo prema strancima. Sto vise osoba stene sretne tokom faze prilagodjavanja dozivece vise fizickih, vizuelnih i mirisnih kontakata, a time ce biti otvorenije prema ljudima kasnije u zivotu. Drugim recima, tokom ove faze covek treba da posveti mnogo paznje stenetu, tj. treba da se igra sa njim. Ovo bi uvek trebalo da radi nekoliko ljudi, sa ciljem da se poveca socijalizacija koja ce doprineti da prilagodjavanje nepoznatoj okolini kasnije bude lakse. Obuka ove vrste je veoma uspesna i jednostavna do osme nedelje zivota steneta, kada se ono krece ili puzi prema ljudima onog trenutka kada se pojave, na taj nacin pokazujuci pozitivnu reakciju. U fazi razvoja posle osme nedelje treba obratiti paznju na izbegavanje ili bezanje steneta od nepoznatih ljudi kada udju u stenaru ili u sobu.

 

Dakle, zadatak odgajivaca je da stencima omoguci sto vise kontakta sa ljudima - socijalizaciju sa covekom, ne samo sa odgajivacem i njegovim pomocnicima, vec sa sto vise razlicitih osoba. Ne smemo zaboraviti ni na decu, jer cesto srecemo odrasle pse koji su apsolutno mirni i ne reaguju na odrasle osobe, ali se panicno plase dece, beze od njih ili ih izbegavaju. Uzrok je u nedostatku upoznavanja sa decom u ovoj fazi. Ona u ovoj fazi smeju i treba da se igraju sa stencima, da ih uzimaju iz legla, odvode na usamljeno mesto i upoznaju sa novim stvarima, naravno, na odgovarajuci nacin i ne predugo. Sve cemo se manje baviti celokupnim leglom, a sve vise stenetom pojedinacno, i to tako da ga odvedemo na mesto gde ga nece nista uznemiravati. Trazicemo od steneta da nesto ucini, ali bez ikakve prisile. Igracke treba cesto menjati, jer i one dovode do novih iskustava. Sa svakom igrom je povezano neko ucenje. Sada se polazu osnove za kasniju saradnju sa covekom. Kroz igru pas ce osetiti sigurnost i radost u saradnji sa partnerom druge vrste, sto ce se mnogo meseci kasnije opisati kao volja i veselje za rad. Ipak treba paziti da sve bude prilagodjeno stupnju razvoja steneta i bez preterivanja. Evo i nekih uputstava, kako bi se sto manje gresilo:

 

 Sa pojedinim stenetom smeju se baviti samo osobe (odrasli i deca) koje su primile uputstva od odgajivaca, a po potrebi i pod njegovim nadzorom.

 

 Stene treba da se nalazi daleko od majke i brace, u okolini siromasnoj nadrazajima koji bi mogli da mu odvrate paznju od pojedinog coveka ili predmeta. Po mogucnosti treba ga voditi na razna "igralista".

 

 Ove "casove obuke" ne treba odrzavati pre pete nedelje. Mogu se odrzavati dnevno, ali se dobri rezultati postizu i kod obuke dva puta nedeljno.

 

 Igra ne bi trebalo da traje duze od petnaest do trideset minuta, a nakon toga treba vratiti stene u leglo. Ne sme se primenjivati nikakva sila. Odustacemo od svega sto ne uspe da zainteresuje i oraspolozi stene.

 

 Treba paziti da predmeti koji se upotrebljavaju za igru sa stenetom ni u kom slucaju ne mogu da ga povrede. Trebalo bi ih cesto menjati i nastojati da osim vidnih i opipnih izazovu i slusne nadrazaje.

 

 Ovakve "casove obuke" bi trebalo odrzavati sve do predaje steneta novom vlasniku.

 

Naravno, svako ko drzi veliki broj kuja za odgoj ne moze posvetiti veliki deo svog vremena svakom stenetu ponaosob. Stoga stene zanemaruje prilagodjavanje coveku. Sam po sebi, ovaj razlog je dovoljan da se ogranici broj kuja u odgajivacnici. Na osnovu vec pomenutih cinjenica, greska pri umanjenom kontaktu sa razlicitim osobama i odgoj nepoverljivog psa mora se izbeci. Spremnost psa da uspostavi kontakt je osnovni uslov za kasniju obuku. Ukoliko je kontakt sa covekom kompletno ili delimicno izostavljen tokom ove faze, prilagodjavanje prema coveku ne moze biti ostvareno, ili je nepotpuno, i ponasanje takvih pasa prema ljudima je nepoverljivo ili cak neodobravajuce. Ovakvo ponasanje se dugo zadrzava i tesko se moze promeniti. Mora se shvatiti da veliki broj pasa za koje se kaze da su nepoverljivi, ili panicno ujedljivi, duguje svoje nenormalno ponasanje nedostatku kontakta sa ljudima u toku faze prilagodjavanja. Nezavisno od naslednog faktora psa, koji se nasledjuje podjednako od oba roditelja, majka ima veliki uticaj zahvaljujuci stalnom kontaktu sa stenetom tokom prvih osam nedelja zivota, stoga njeno ponasanje utice na osnovno ponasanje steneta. Time se objasnjava zasto kuja vise odredjuje prirodu svog potomstva nego muzjak.

 

Pravilo koje ne smemo zaboraviti u ovoj fazi glasi: stene ce nauciti bilo sta ukoliko mu odgajivac ne pruzi priliku da nauci odredjene stvari. Mogle bi se, dakle, stvoriti nepozeljne navike i cvrsto usaditi. One se cesto ispolje mnogo kasnije, u vidu neprijatnih teskoca kod drzanja psa.

 

Pri testiranju stenadi elektroencefalogramom u ovoj fazi, prvi put se zapazaju razlike izmedju budnog stanja i sna; tokom sedme nedelje snimci su veoma slicni onima kod odraslih pasa.

 

U sledecem tekstu bice opisane naredne faze razvoja psihe steneta koje se obicno odvijaju kod novog vlasnika psa. Pri pisanju teksta koriscena je knjiga Ursa Ochsenbeina "Odgoj i skolovanje pasa".

_________________

/Od ubistva životinje do ubistva èoveka samo je jedan korak/ Lav Tolstoj

 

Psihologija pasa

PSIHOLOŠKI RAZVOJ ŠTENETA PO FAZAMA - II deo

 

U prvom delu ovog teksta bile su opisane faze razvoja šteneta od roðenja pa do 8. nedelje života. U drugom delu teksta opisane su faze koje nastupaju nakon drugog meseca života šteneta, pa do kraja puberteta.

 

 

Faza socijalizacije (od 8. do 12. nedelje zivota)

Pod pojmom socijalizacije podrazumevamo ucenje pristupanju zajednici. Upravo pocetak faze socijalizacije - osma nedelja zivota steneta izgleda kao najbolji period za njegovo odvajanje od majke i brace i sestara iz legla, kao i za prilagodjavanje domu novog vlasnika. Ovo prilagodjavanje je podjednako vazno kada covek i pas zive zajedno, a takodje i za obuku, posto se tokom tog vremena stvaraju osnove za kasniji unutrasnji zivot psa. Neki odgajivaci smatraju da je bolje ako se stene preuzme sa dvanaest nego sa osam nedelja. I jedno i drugo je prihvatljivo, ali treba obratiti paznju na neke okolnosti da bi se izbegle teskoce koje mogu nastati.

Ako stenad ostane u leglu do dvanaeste nedelje zivota socijalizacija ce se nastaviti uz majku, bracu i sestre. U jedanaestoj nedelji pocinju borbe za polozaj u leglu koje mogu biti jako pozitivne jer ucvrscuju osecaj sigurnosti steneta u ophodjenju sa drugim psima. Stene ce navici da se ni u najvecoj guzvi, ni kod naoko najdivljijeg medjusobnog hvatanja nece nista lose dogoditi. Ozlede sprecava prirodna kocnica ujedanja. Dakle, ne trebamo se plasiti da ce zbog ovih borbi za polozaj u coporu pas kasnije naginjati tucnjavama. Naprotiv, kod kasnijih tuca na ovaj nacin socijalizovan pas nece ujedati iz straha. Ako stene ostane u leglu do dvanaeste nedelje svakako treba da nastavimo sa vezbama kontaktiranja sa covekom, sve do predaje novom vlasniku. Tako ce se i u leglu najsnaznije stene navici na autoritet ljudskog partnera. Prisila se ne sme primenjivati, ali odredjene granice se moraju dosledno postaviti ako bi stene postalo bezobrazno. Za to bi se u slobodi postarali roditelji steneta. Ako je odgajanje prepusteno kuji i muzjaku, muzjak ce preuzeti glavnu ulogu. On pokazuje stencima sta im je dozvoljeno a sta ne. Na ovaj nacin mladi pas ce upoznati autoritet i nauciti kako da ga postuje. Stene uci kako da bude podredjeno. Ovakva podredjenost je prakticno uslovljena svakodnevnom igrom psa sa stenetom. Te igre imaju znacajnu ulogu za kasniji zajednicki zivot psa u drustvu. S tim u vezi, obuka steneta od strane roditelja je daleko od antiautoritativne. Ljudsko preuzimanje ili zamenjivanje uloge psa ili kuje u obuci steneta treba da se odvija na slican nacin. Iskljucivo "ljubavlju" pas ne moze biti obucen kao sto bi to bio ponavljanim prakticnim primerima od strane roditelja.

 

Ako preuzmemo stene u starosti od osam nedelja moramo voditi racuna da se cesto igra sa drugim psima i da vezba svoj nagon dominiranja. Sigurno je bolje preuzeti stene od osam nedelja ako je u leglu ostalo samo sa majkom. Argument da se stene od osam nedelja lakse veze za vlasnika je tacan, ali je to mac sa dve ostrice, jer nikad se ne zna da li ce buduci vlasnik jednog dana psa morati dati ili na neko vreme ga napustiti. Tada bi za zivotinju bilo bolje da nije vezana samo za jednu osobu. Svaki boravak u leglu duzi od dvanaest nedelja mogao bi lose delovati na buduceg radnog psa. Nepodnosljivost i prevelika agresivnost samo su jedna od posledica. Kod zivotinje koje cak mesecima ostanu u odgajivacnici moze se sa sigurnoscu racunati na promenu naravi i na to da ce tokom celog zivota slabije saradjivati sa covekom.

 

Neophodno je da se covek igra sa stenetom i kroz igru ga uci, kako bi ga preorijentisao na sebe. Stoga, kao pravilo, na pocetku ove faze sa stenetom bi se trebalo baviti i novi vlasnik bi trebao da preuzme ulogu oca-psa iz psece zajednice. Stene ce biti ukljuceno u ljudsku porodicu i morace da nauci da se ponasa u skladu sa njom. Ovo preorijentisanje se postize bez smisljene obuke, oponasanjem psa u odgovarajucoj situaciji. Kada je ponasanje steneta nepozeljno, umesto ujeda majke za potiljak i vrat, stene cemo uhvatiti za kozu na vratu i snazno protresti, a ako je moguce odignuti ga, a zatim spustiti. Cesto se moze uociti kako psi roditelji ujedaju stene za njusku; covek bi trebao jednom rukom cvrsto da drzi stene za kozu na vratu, a drugom da ga uhvati za njusku, potisne na dole, kako bi stene osetilo pritisak. Ova kazna, koja treba da bude malo bolna, mora biti pracena odlucnom komandom. Kasnije, sama komanda ce biti dovoljna da zaustavi nezeljeno ponasanje steneta. Ovo oponasanje psa ili kuje daje bolje rezultate od udaraca, koji cesto u odgoju rezultira pojavom stidljivosti i straha psa od ruku. Sve ovo rezultira dobro socijalizovanim psom koji se ponasa pozitivno medju ljudima i spreman je za kasniju obuku. S obzirom da se od mladog psa ocekuje da se kasnije ponasa odgovarajuce i prema drugim psima, ovo je period kada ga treba sto vise voditi medju njih. Medjutim, novi vlasnik obicno drzi stene izolovano u stanu ili dvoristu, gde ono nema nikakav kontakt sa drugovima svoje vrste. Ova greska se obicno pravi zbog brige da nevakcinisano stene moze biti inficirano preko drugih pasa. Velika je greska drzati stene izmedju osme i dvanaeste nedelje ograniceno u cetiri zida ili dvoristu, ili ga podizati u narucje kada mu pridje drugi pas.

O znacaju igre izmedju izmedju coveka i psa smo vec govorili. U praksi to znaci da se zudnja i zelja za ucenjem uspostavlja tokom ovog perioda. Zajednicka igra tokom faze socijalizacije je okrenuta krajnje ka zadovoljstvu. Nagon za zajednicku saradnju (akciju) razvijen kod steneta, sada se moze sa velikom lakocom fantasticno iskoristiti na svaki moguci nacin i uspostaviti osnova za kasnije obavljanje radnih vezbi. Evo dva primera koji to dokazuju. Tokom ovog perioda mladi pas dobrovoljno trazi svog vlasnika jer oseca pravu potrebu za kontaktom. Ako ga ne vidi koristice njuh da bi ga pronasao, i osnova za rad na tragu moze

biti postavljena na ovaj nacin. Drugo, svako normalno stene ce vratiti baceni predmet jer zeli da se igra sa svojim 'vodjom'. ovo se takodje moze lako iskoristiti kao priprema za kasniji ozbiljan rad sa aportom.

Zajednicka igra pruza jos mogucnosti. Pocetak i kraj igre odredjuje "vodja copora", u ovom slucaju covek, clan viseg nivoa. Dakle, covek odredjuje kada i koliko dugo ce trajati igra. Ako se ta odluka prepusti psu, kasnije moze doci do poteskoca u vezi sa hijerarhijskim poretkom. Ovo je period kada se stepen ujedanja moze dobro kontrolisati kroz zajednicke igre 'borbe'. Psi koji pokazuju nadprosecnu sklonost ka ujedanju se takodje mogu kontrolisati u ovom dobu cvrstim stiskom, ako bi pokusao da scepa ruku. Zeljene radnje postignute kroz igru se mogu lako pojacati pohvalama i nagradama, dok se nezeljene aktitvnosti obuzdavaju kaznama. Igra tokom faze socijalizacije s jedne strane ima funkciju ucvrscivanja grupe, a s druge strane pas otkriva da u zajednickim igrama vise uziva, i samim tim su efikasnije. Na kraju, igre omogućavaju da se steknu nova iskustva, korisna zajednicu čoveka i psa. Navodna "slabost karaktera psa" je češća zbog greški u radu sa psom i zbog pogrešnih postupaka u obuci tokom ove faze. Postoji previše "uslovljavanja". Meðutim, od osnovnog značaja je doslednost voðe, koju štenad stalno iskušavaju. Time je postavljena osnova za prihvatanje psihološke prednosti višeg nivoa. Iznad svega je to doslednost èoveka, koja je najvažnija. Mladim životinjama dogaðaji i iskustva u okviru njihovog okruženja imaju veoma važnu ulogu za kasnije osnovne stavove kao odraslih jedinki, a takoðe i za formiranje karaktera. Sve ovo se može porediti sa programiranjem kompjutera. Jedno specifièno iskustvo u okviru "osetljive" faze je nekada sasvim dovoljno da se utvrde, ne samo željene, već i neželjene karakteristike, kao što je plašljivost ili agresivnost. Sistematièno istraživanje okoline takoðe zauzima mesto u ovom periodu zahvaljujući istraživaèkoj i radoznaloj prirodi šteneta. bitne osobine koje je životinja nasledila mogu se pojaèati intenzivnim vežbanjem, kao i kroz zanimljivu igru - napad i odbranu i borbe oko plena, izmeðu ostalog. Ako se porede najizrazitije osobine psa srednjeg uzrasta sa osobinama njegovog vlasnika, veća sličnost se uočava kada je štene došlo kod vlasnika na poèetku faze socijalizacije, nego ako je došlo kasnije. Sliènosti ne postoje ako je u odnosu èovek-pas pas taj koji je društveno superiorniji. Praksa na žalost pokazuje da je to česta pojava.

 

 

Faza uspostavljanja hijerarhijskog poretka

(od 13 do 16 nedelje života)

 

Ovaj je period poznat i kao rani adolescentski period. Tokom njega štene ponovo jaèe naginje dominiranju, što vodi do ozbiljnih borbi za prevlast, ukoliko to ne potisnu ostali èlanovi njegove porodice. Štene pokušava da zagospodari vlasnikom, pa je potrebno uspostaviti oštre zabrane. Da kasnije ne bi došlo do neželjenih poteškoæa, štene sada mora da nauèi ko je gospodar u kući. Sada je poslednja mogućnost da se upotpune nedostaci u socijalizaciji intenzivnim bavljenjem štenetom, mada to ne uspeva uvek. Takoðe je dokazano da ako se štene u ovom periodu ne izvodi pojedinaèno i redovno, lišava se moguænosti da izraste u dobrog radnog psa.

Svaka životinja koja živi u zajednici ima jasno definisan položaj u odnosu na druge. Hijerarhijska pozicija se uglavnom osvaja meðusobnim borbama. Kada se jednom uspostavi taj odnos, manje je borbi, to znači da će samo pretnje biti dovoljne da se podreðena životinja otera. Životinja koja se nalazi na najvišoj

hijerarhijskoj lestvici naziva se ALFA životinja, a ona koja je na najnižoj lestvici OMEGA životinja. Borbe za uspostavljanje hijerarhijskog reda se uglavnom vode izmeðu životinja koje su istog uzrasta, pri èemu odrasli psi zauzimaju više pozicije u startu. Ovo se odnosi i na vlasnika, naravno, ukoliko se pravilno ponašao tokom faze prilagoðavanja i socijalizacije. Ipak, ako odrastao pas otkrije da se prema èoveku može odnositi kao prema sestri i bratu, kao rivalu za socijalni položaj, onda ga neće prihvatiti kao roditelja. Primer je kada ovo može dovesti do rivaliteta u borbi za hranu, pas će režati na čoveka koji se približi njegovoj posudi sa hranom dok on jede. Pas koji je u podreðenom položaju obièno će prepustiti svoju hranu psu koji je na višoj hijerarhijskoj lestvici.

 

Posesivnost se ogleda i prema drugim stvarima, kao što su igračke i prostirke, i one se čuvaju kao da su neka vrsta plena. Veoma èesto se suparništvo oko teritorije može uočiti i kada pas koji leži pored kauča počne da reži kada mu vlasnik uðe u sobu. Ako je socijalni položaj psa uslovljen dvema osobama u porodici on će obièno prihvatiti socijalni položaj osobe koja je na višoj lestvici i braniæe mesto od drugih pripadnika zajednice sve dok ne doðe onaj koji je na najvišem položaju. Suparništvo izmeðu polova se takoðe može pojaviti, kada će pas pokazati ljubomoru prema jednom članu porodice, dok će braniti drugog člana. To može otići toliko daleko da pas neće dozvoljavati iskazivanje nežnosti izmeðu supružnika. U šetnjama takav će pas raditi samo ono što mu se sviða: vlasnik neće biti taj koji će voditi psa u šetnju, već će pas šetati vlasnika. Svakodnevna slika na našim ulicama! Na kraju, vlasniku će jedino biti dozvoljeno da pomazi psa onda kada to psu odgovara, tj. podreðenoj jedinki neće biti dozvoljen fizički kontakt sa nadreðenom bez njenog pristanka.

 

Izmeðu 13. i 16. nedelje života psa karakter je praktièno još uvek podložan spoljašnjim uticajima. Kasnije, sve odlike ponašanja odjednom postaju strogo definisane i dalje podučavanje šteneta se može ostvariti jedino preko već stečenih osnova. Tokom ovog perioda karakter se pod svim uticajima okoline prilagoðava i uspostavlja se hijerarhijski poredak jednom zauvek, ukoliko se to veæ nije desilo. Veoma često, zbog neznanja, vlasnik u tome ne uspeva i psa će "humanizovati", tj. dozvoliti mu da uspostavi ravnopravan položaj sa članovima porodice. Obe greške mogu biti ozbiljna opasnost za čoveka kasnije, i povrede nisu

retkost. Takoðe je poznata stvar da se ovi problemi mogu sresti ako pas, nakon što je napunio četiri meseca, ne napusti odgajivačnicu koja je smeštena na usamljenom mestu, jer mu nije pružena prilika da stupi u kontakt sa nepoznatim ljudima i uticajima okoline, kao što je npr. saobraćajna buka. Ovo će se pokazati tačnim kada se pojave prve teškoće prilikom kućne obuke i pas će dugo pokazivati nesigurnost, stidljivost i strah kada se naðe van doma.

 

Neželjeni nasledni uticaji, kao što je preterana agresivnost, sa pravilnom obukom se mogu lakše ispraviti izmeðu 6. i 16. nedelje života. Ukoliko odgajivač ili vlasnik psa to primenjuje češće, biće manje uznemirenih pasa oko nas. Navedene činjenice pokazuju da je pogrešno veoma rasprostranjeno mišljenje da mladom psu treba dati više slobode, ili da je suviše rano za obuku. Neophodno je obuci priæi na pravi naèin, ona mora biti prilagoðena uzrastu psa. Jednom utvrðene loše navike kasnije je teško ispraviti s obzirom da pas ne može da razume zašto su odjednom one nepoželjne. Željenim navikama je najbolje učiti ga kroz igru, a

kasnije ih koristiti tokom obuke.

 

 

Faza uspostavljanja reda u čoporu

(5. i 6. mesec života)

 

Tokom ove faze, još poznate i kao drugi period mladosti, ili pubertet, odanost čopora prema voði je razvijena. Voða čopora ne mora obavezno da bude fizički nadmoæniji, ali mora psihološki. U ovom periodu poslušnost podreðenih mora biti naroèito pokazana u praksi. Većina pasa ne želi da se pokorava. Agresivnost, koja se možda pojavila u prethodnoj fazi i od strane vlasnika bila neželjena, odjednom izgleda da je savladana. Meðutim, to je često prividno jer se ponašanje može ponovo promeniti prilikom pojave polnog sazrevanja.

 

Kod životinja koje žive sa ljudima nije preporučljivo da samo jedna osoba preuzme ulogu voðe čopora i primenjuje nadreðenost. To bi trebalo da rade svi članovi porodice. U principu, cilj bi trebao da bude da u porodici pas bude omega jedinka.

 

 

Faza puberteta

 

Faza puberteta se završava naglim pojavljivanjem plodnosti psa; ona je blisko povezana sa funkcijom razlièitih endokrinih žlezda koje proizvode hormone. Kod kuja se to dešava nešto brže nego kod mužjaka, obièno sa pojavom prvog teranja. Kod mužjaka se kraj faze puberteta uočava po tome što počinje da obeležava i mokraæom markira svoju teritoriju. Tada u potpunosti sazreva i instinkt mužjaka za odbranom i zaštitom, zahvaljujuæi polnom nagonu da brani svoju teritoriju. Ovo je takoðe doba kada mužjak još jednom pokušava da promeni poredak dominacije i buni se protiv ostalih članova porodice. Dakle, pri kraju ove faze često je neophodno prema mladom psu biti veoma strog i neumoljiv, naneti mu fizički bol kako bi shvatio da je čovek taj koji je nadmoćniji.

 

******************************

 

Treba istaći da vreme pojavljivanja razvojnih faza nije strogo odreðeno, već je individualno za svakog psa, tj. kod nekih se javlja ranije, kod nekih kasnije. Faza puberteta je praćena zrelošću, ali dostizanjem seksualne zrelosti potpun razvoj psa još nije završen. Izvesne nasledne osobine nastavljaju da se razvijaju do treæe godine života, kao što je instinkt za napad i odbranu.

 

 

Sa godinama pas će postati manje živahan, instinkt za igru se smanjuje i životinja više niije toliko preduzimljiva. Nova faza koja počinje u životu psa je starenje. Fizička snaga počinje da se smanjuje, čula psa ne funkcionišu kao pre, a ponekad pas postaje tvrdoglav i ćudljiv. Često ne odgovara na komande istom brzinom kao ranije. Ovo pokazuje da ponašanje nije podložno velikim promenama samo u toku mladosti. Starenjem psa nastaju promene, izumiru pojedine ćelije u organima, a sve se ovo mora uzeti u obzir ako se želimo baviti psima.