SIBIRSKI HASKI-TARA

Moj prvi haski Tara,  je ušla u naš dom, sasvim neočekivano, i time je ispunjena moja davnš¡nja želja da imam haskija.

Ispočetka, bila je neprimetna, gotovo nečujna... Svojim šarenim okicama posmatrala je svet oko sebe ljubopitljivo. Vremenom se oslobadjala.

Prvo su stradale naše ruke koje je glockala. Onda je izmenjala zube, a već smo morali da je učimo osnovnim komandama...

Srećom, iako je haski teška pasmina za obuku, Tara je bila odlična u svakom pogledu.

Uživali smo u njenoj dresuri, socijalizaciji. Gde god da smo išli, ona je išla sa nama,

na letovanja, zimovanja, kod prijatelja, na izlete i sl.

Postala je ravnopravni član naše porodice od prvog dana. Obzirom da živimo u Beogradu,

na XII spratu u soliteru, i da Tara nema svoje dvorište, trudimo se da joj svakodnevno

obezbedimo dovoljno pažnje, ljubavi, kretanja, vežbe. Za sada u tome uspevamo, jer naša lepotica

blista i u odličnoj je formi. Naravno, prilično smo je razmazili,  spava na krevetu, bira,

a jede uvek najkvaliteniju hranu(Hills, RCanin i sl).

Mi nismo odgajivači, ali se trudimo da Tari obezbedomo maksimum...

Naš život je postao bogatiji od kada imamo psa...